Auto-sedišta za decu - bezbednost dece u autu

Svakom roditelju su zdravlje i bezbednost dece vrlo važni, ali kada pogledamo stanje u saobraćaju - podaci sa terena kao da govore suprotno. Čak 90% roditelja pravi greške u vezi sa prevozom dece - ili dete nije vezano uopšte ili nije vezano na ispravan način. Do ovakvih podataka je došla Agencija za bezbednost saobraćaja (ABS), a prema podacima iz istog izvora, petnaestoro (15) dece je poginulo u saobraćajnim nezgodama u 2024. godini i sva deca su stradala u svojstvu putnika, a ne u svojstvu pešaka ili bicikliste.

Poražavajuće su vesti da se broj povređene i stradale dece povećava. Kada se radi o prevozu u automobilu, to je ipak nešto gde roditelji, bake, deke (i ostali koji prevoze decu), mogu mnogo da urade. Pokušaćemo u najkraćim crtama objasniti zbog čega je korišćenje dečijih sedišta ključno da bi se obezbedila maksimalna zaštita naših najdražih, malih putnika.

Zašto treba koristiti dečija auto-sedišta

Zato što korišćenjem auto-sedišta smanjujete rizik od povreda. Dečija sedišta su dizajnirana tako da pružaju optimalnu zaštitu u slučaju sudara. Tradicionalni sigurnosni pojasevi u automobilima nisu prilagođeni za decu, zbog čega su sedišta neophodna kako bi se smanjio rizik i to prvenstveno od ozbiljnih povreda.

Deca niža od 150cm ne mogu pravilno da se vežu pojasom automobila i zbog toga bi trebalo da ih prevozimo u dečijim auto-sedištima koja su primerena njihovom uzrastu.

Zato što je to i zakonska obaveza. U većini zemalja, pa tako i u Srbiji, korišćenje dečijih sedišta do određene starosti i telesne mase deteta zakonski je obavezno. U Republici Srbiji, nepridržavanje ovog propisa može dovesti do sledećih kazni:
- Kazna od 5 000 dinara je predviđena u slučajevima da se dete prevozi bez dečjeg auto-sedišta.
- Ukoliko se dete mlađe od 12 godina prevozi u krilu na prednjem sedištu, predviđena je kazna od 20 do 40 000 dinara, uz pet do sedam kaznenih poena.
- Ukoliko se dete mlađe od 12 godina prevozi na mestu koje nije predviđeno za sedenje sledi kazna od minimum 15 dana zatvora ili novčani iznos od 100 000 do 120 000 dinara.

Šta kaže Zakon o bezbednosti saobraćaja o upotrebi auto-sedišta, pojasevima i prevozu dece

»U motornom vozilu na prednjem sedištu ne sme da se prevozi dete mlađe od 12 godina*...

Lice niže od 135 cm prevozi se vezano u odgovarajućem homologovanom bezbednosnom sedištu, koje je pričvršćeno za vozilo u skladu sa deklaracijom proizvođača vozila, odnosno proizvođača bezbednosnog sedišta, osim u vozilima za javni prevoz putnika.

...Lice starije od četiri godine može se prevoziti vezano sigurnosnim pojasom vozila uz upotrebu homologovanog bezbednosnog podmetača, ukoliko visina lica omogućava bezbedno vezivanje i ukoliko na mestu gde lice sedi postoji ugrađen naslon za glavu.«
-- Odlomci iz Člana 31, Zakona o bezbednosti saobraćaja

*Dete do tri godine može se prevoziti na prednjem sedištu, ukoliko se prevozi u bezbednosnom sedištu koje je okrenuto suprotno pravcu kretanja vozila, kada vozilo nema ili je isključen bezbednosni vazdušni jastuk.

Vrste dečijih auto-sedišta – kako izabrati odgovarajuće

Najvažniji kriterijumi kod izbora auto-sedišta su uzrast, visina i masa deteta. Dečija sedišta možemo podeliti na više načina, ali radi jednostavnosti ćemo ih podeliti u četiri grupe:

Grupa 0/0+, što bi bila grupa sedišta za novorođenče pa do 10/13kg. To je ono „sedište za iznošenje iz porodilišta“ ili “jaje”, kako se često naziva u žargonu ova grupa sedišta za najmlađe.

Grupa 1 se koristi za decu od 9 do 18kg.

Grupa 2 i 3 se koristi za decu od 15 do 36kg, ovde spadaju sedišta za malo stariju decu kao i busteri. Buster sedišta deca mogu koristiti kada dostignu telesnu masu od 15 kg, što je obično oko četvrte godine života.

Kombinovana auto-sedišta predstavljaju kombinaciju više grupa, te se obično mogu koristiti i duži vremenski period. Najčešći primeri kombinovanih auto-sedišta su ona od rođenja do 18kg (grupe 0 i 1), i od 9-36kg (grupe 1, 2 i 3).

Sedišta se mogu podeliti i po načinu pričvršćivanja na:
- Sedišta fiksirana pojasom koriste standardne sigurnosne pojaseve u automobilu za pričvršćivanje. Laka su za premeštanje u okviru istog ili više vozila, ali je važno pravilno ih instalirati kako bi pružila maksimalnu zaštitu.

- ISO-Fix sedišta su sedišta bez potrebe za sigurnosnim pojasevima za pričvršćivanje. Sedišta se direktno pričvršćuju na šasiju automobila pomoću specijalnih konektora, što obezbeđuje bolju stabilnost i smanjuje rizik od nepravilnog montiranja.

Kako da znamo da su sedišta atestirana, bezbedna i kome su tačno namenjena? Nova ili polovna?

Da je sedište atestirano možemo videti na nalepnici. Podaci o atestu se najčešće nalaze na nalepnici narandžaste ili crvene boje (ređe bele), i tamo bi trebao biti podatak R44/04 ili R129.

Sedišta dolaze sa uputstvom kojeg je neophodno da se pridržavamo, obzirom na gore pomenute razlike u nameni i grupama. Najvažnije je pravilno provući trake pojasa za pričvršćivanje, ukoliko sedište nema ISO fix priključak.

Ukoliko kupujete novo sedište, najbolje bi bilo da ga iznesete iz prodavnice i isprobate na parkingu. Nećete biti prvi koji je to uradio, a na taj način ćete najbolje videti da li ugao dečijeg auto-sedišta odgovara profilu sedišta u vašem automobilu, kako sedište leži, da li gornji deo sedišta možda udara u naslon za glavu i ne može da nalegne na sedište automobila, da li je dovoljna dužina pojasa da bi se pričvrstilo i tome slično. Ukoliko prevozite više dece na zadnjoj klupi automobila, skrećemo pažnju da se u većini automobila ne mogu bezbedno montirati tri dečija auto-sedišta, pa je u tom slučaju potrebno posebno obratiti pažnju na izbor auto-sedišta ili samog automobila. Sedišta značajno variraju i po širini, pa je u tom slučaju ključan izbor modela.

Kupovina polovnog auto-sedišta – evo na šta treba obratiti pažnju. Svako auto sedište ima rok trajanja. Plastika u sedištu se vremenom haba, posebno pod uticajem vremenskih uslova ili ako dođe i do najmanjeg sudara. Ako sedišta ostavljamo u autu, izložena su ekstremno visokim i niskim temperaturama, pa se plastika širi, skuplja i dobija mikropukotine. Većini polovnih sedišta na oglasima je istekao rok trajanja. Ako kupujete polovno sedište, obratite pažnju na atest, rok važenja pa tek onda ne izgled i stanje sedišta. Ako rok važenja ne pronađete, znajte da je on okvirno oko 6-8 godina. Ipak, pokušajte naći taj podatak na nalepnici ili utisnut na sedištu gde se nalaze strelice u obliku sata koje prikazuju mesec i godinu. Takođe, ne možete sa sigurnošću znati da li je sedište već pretrpelo neki sudar.

Najčešće nedoumice i zablude u vezi sa prevozom dece u automobilu

Da li beba sme da se prevozi na prednjem sedištu? Bebe koje se voze u auto-sedištu koje je okrenuto suprotno od smera vožnje mogu se nalaziti i na prednjem i na zadnjem sedištu. Ali, važno je napomenuti da vazdušni jastuk mora biti isključen, ukoliko se dete prevozi na prednjem sedištu.

Zašto je neophodno voziti malo dete u „kontra smeru”? Od sudara su najčešći oni frontalni, a tada se pod uticajem sila i u autu sve kreće u smeru ka napred. Bebe i mlađa deca imaju proporcionalno veću glavu i slabije mišiće, pa kod njih postoji veći rizik od težih povreda vrata i kičme. Kada je dete okrenuto u kontra smeru, podršku vratu i kičmi pruža veća površina dečijeg sedišta i dete je manje izloženo delićima stakla ili drugih materijala koji mogu kao krhotine leteti po autu prilikom sudara. Za novorođenčad je obavezno da se voze u kontra smeru, a poželjno je i stariju decu voziti što duže na ovaj način ako posedujete odgovarajuće sedište. Preporuke su da se dete vozi u kontra smeru do 15 meseci starosti i do 9kg težine (po ECE R44/04 standardu), odnosno do 105cm visine (po ECE R129/03 standardu).

Sa druge strane, sam pojas nikako nije dovoljan čak ni kod više dece starije od 4 godine jer pravilan položaj pojasa podrazumeva da donji deo bude postavljen preko kukova, a gornji dijagonalno postavljen preko ključne kosti i središta grudi, a osobe niže od 150 cm teško da se mogu pravilno vezati standardnim pojasom na adekvatan način, pa im je potreban tzv. buster - bezbednosni podmetač.

Šta se može desiti ako dete sedi u krilu i čvrsto ga držimo?! Kada do sudara dođe, putnici nastavljaju da se kreću istom brzinom koju je vozilo imalo u trenutku sudara sve dok ih nešto ne zaustavi (volan, prednje staklo ili sedište, neki drugi deo u unutrašnjosti automobila ili sigurnosni pojas, ako su bili vezani). 75% putnika koji izlete iz automobila ne prežive. Sile u sudaru su vrlo velike: sila koja deluje na putnika u sudaru jednaka je proizvodu brzine vozila (u km/h ) i mase putnika (u kg), zato su sigurnosni pojasevi u kombinaciji sa vazdušnim jastucima najbolja zaštita u slučaju saobraćajne nezgode. Njihova uloga je da 1) zadrže putnika na mestu; 2) rasporede sile koje deluju na putnika preko najsnažnijih delova tela - ramene kosti i grudnog koša, karličnih kostiju te da 3) produže period zaustavljanja tela. Praktično je nemoguće zadržati dete u naručju u slučaju sudara. I za odrasle osobe je važno vezivanje na zadnjem sedištu. Prilikom direktnog sudara, nevezani putnik na zadnjem sedištu može od siline udara poleteti ka napred, čak i usmrtiti osobu na prednjem sedištu koja je uredno bila vezana.

Dete ne bismo trebali smeštati u auto-sedište, ako je obučeno u debelu zimsku jaknu. Najviše iz razloga što se kaiševi ne mogu adekvatno stegnuti, a drugo iz razloga što dete može da isklizne iz sedišta. Jaknu je najbolje prebaciti preko deteta (pokriti ga ako je hladno), nakon što ga vežete kaiševima za auto-sedište bez jakne.

Do kada deca moraju da sede u sedištu? Deca bi trebalo da koriste auto-sedišta sve dok ne porastu do visine od oko 150 cm zbog gore navedenog, da je standardni pojas dizajniran za osobe koje su visoke najmanje 150 cm, te da pravilno vezivanje podrazumeva položaj pojasa kome je donji deo preko kukova-karličnih kostiju, a dijagonala preko grudne i ramene kosti. U Srbiji zakon dozvoljava da deca već od visine 135 cm mogu da koriste samo pojas, ukoliko pojas ne pritiska vrat ili stomak (što bi bilo nepravilno vezivanje), dok u nekim drugim zemljama, kao što su npr. Nemačka ili Švajcarska, granica je upravo na 150 cm i odnosi se kako na vozila domaćih tako i na vozila inostranih oznaka.

Kako naterati dete da sedi u dečijem sedištu?

Ako popuštamo detetu koje odbija da sedne na odgovarajuće sedište i da se veže, dovodimo ga u veliku opasnost. Ako vi kao vozač kasnite, ili su mališani bolesni, nervozni, bune se iz bilo kog razloga, ne treba im popuštati i puštati ih da se nevezani kreću po autu i izlaze iz sedišta. Ako to uradite, to će postati pravilo – a ne vezivanje. Ponavljaće vam zahteve, plakanje i kukanje očekujući da im opet dozvolite da se ne vežu, da šetaju po autu, da ih uzmete u naručje ili tome slično. Evo šta može biti od koristi da dete privolimo da sedne u svoje dečije sedište i da se veže, kao i šta može pomoći kada odbijaju.

* Naviknite ih od najmlađeg uzrasta. Deca koja se prevoze u dečijim auto-sedištima i pre nego što „znaju za sebe“, manje je verovatno da će se buniti na vezivanje u starijem dobu. Agencija za bezbednost saobraćaja je od prošle godine počela rad i sa patronažnim sestrama kako bi mogle dati savete i instrukcije mladim roditeljima.

* Lični primeri saobraćajne kulture. Deca oponašaju roditelje, babe i dede. Ako mi koristimo pojaseve, detetu će izgledati neminovno da i ono mora da se veže. Uloga porodice u sistemu saobraćajnog obrazovanja dece je najveća. Ako, primera radi, deda pretrčava sa detetom preko ulice, vrlo je verovatno da će dete usvojiti takvu saobraćajnu (ne)kulturu, isto važi i za pojas.

* Ako dete jako negoduje i plače, pokušajte ga umiriti igračkom, dudom, muzikom ili drugim stvarima koje mogu pomoći.

* Ako su bebe u pitanju i ništa ne pomaže, napravite pauzu ako je ikako moguće, da se dete umiri i odmori od puta, te da proverite da li možda plače i iz nekog drugog razloga (gladi, žeđi, hladnoće, vrućine, pune pelene, sunce ide u oči ili je u pitanju neka druga nelagodnost).

* Ako je beba uzrasta od 7-9 meseci možda protestvuje i što je previše u ležećem položaju, pa možete pokušati sa malo uspravljenijim položajem (60 stepeni umesto dosadašnjih 45).

* Ako je dete starije, omiljena muzika može dobro doći, a postoje i pesme koje za temu imaju upravo vezivanje i bezbedan prevoz. Uz pesmu će i vezivanje biti prirodnije i prihvatljivije.

* Nekada i grickalica može da „reši stvar“ kod mališana. Samo jedan štapić im može promeniti raspoloženje da se umesto negodovanjem i plakanjem zabave sa grickanjem.

* Ako je dete malo starije (od 3 godine npr.), skrenite mu pažnju na nešto drugo ili ga zapričajte i urazumite pričom o tome kako je neko udario glavu u vetrobransko staklo ili prednje sedište jer nije bio vezan. Da na tom neprijatnom primeru trećeg lica pokuša razumeti poentu vezivanja, bez da pretimo i traumiramo pričom da će se udes desiti baš nama. Dok pričate i zamajavate, možete škljocnuti pojas bez otimanja i bacakanja.

* Pokušajte da ne obraćate mnogo pažnje na borbu sa pojasom i sedištima, ili da ne pokazujete koliko vas to izluđuje. Na taj način ne pridajete tom problemu očekivanu pažnju, a nastavite normalnu konverzaciju čim se dete malo umiri, ignorišući prethodnu epizodu i napad nervoze.

* Spominjanje policije može biti jedna od tema za ubeđivanje, bilo da je u negativnom smislu - kazniće nas ako nismo vezani, bilo da je u pozitivnom - pohvaliće te policajac kod učiteljice/vaspitačice i kod svog šefa...

* Ako ništa ne pomaže, nagrada u vidu zanimanja i igranja sa stvarima koje im inače ne dajemo (ključevi, novčanik ili slično) može kratkoročno rešiti problem, ako je vožnja preduga i za očekivati je da će dete negodovati makar pri kraju. Gledanje u telefone, tablete ili računare može prouzrokovati i povraćanje u dužoj vožnji, te nije preporučljivo iz tog i drugih razloga.

Zaključak

Neophodno je decu vezivati u dečijim auto-sedištima i na kraćim relacijama. Prvo iz razloga što se tada saobraćajne nezgode najčešće i dešavaju - preko 90% saobraćajnih nesreća se dešava na dobro poznatim, svakodnevnim relacijama. Drugo, iz razloga što ih navikavate na pojaseve i vezivanje. U tom slučaju će dete vezivanje lakše i bez mnogo protesta prihvatati i na dužim relacijama, a u vožnji neće pokušavati da se izvuče i oslobodi.

Korišćenje dečijih auto-sedišta nije samo zakonska obaveza ili pitanje komfora za dete, već je ključni faktor bezbednosti vašeg deteta tokom vožnje. Pravilno odabrano sedište - prilagođeno uzrastu deteta, kao i pravilna montaža od suštinskog su značaja. Bezbednost naše dece je u našim rukama, potrudimo se da damo sve od sebe da im tu bezbednost sami ne ugrožavamo.

Povezani članci: