Dva pojma koja definitivno ne idu jedno sa drugim jesu alkohol i vožnja. Iako postoje brojne studije i dokazi širom sveta, vozači se i dalje prečesto ogluše o ovo pravilo i sedaju za volan pod uticajem alkohola, što posebno dolazi do izražaja tokom praznika. Utisak je da ljude koji to čine ne može ništa odvratiti od takve prakse, ali je važno ukazati na činjenice i delovati na one koji takvu naviku imaju, kao i na one koji nemaju - da se dodatno učvrste u ovom pravilu, a posebno na sve mlade i buduće vozače koji još nisu stigli da steknu loše navike.
Vožnja u alkoholisanom stanju nije samo lična stvar i odluka jer ona utiče na sudbine i živote drugih učesnika u saobraćaju, a na koje mi ne polažemo pravo. Opšte načelo slobodnog sveta je da čovek ima sva prava dok ne ugrožava prava drugih.
Kako alkohol utiče na vozača
Prelazimo odmah na stvar. Na neko određeno pitanje može se pronaći svakojako mišljenje, da jedno istraživanje izađe sa različitim rezultatima u odnosu na drugo, ali ono što je nesporno i u čemu se svi slažu je negativan uticaj alkohola na svest vozača. To je činjenica koja puno govori za sebe. Samo jedna čaša alkoholnog pića može značajno uticati na procenu i refleks. Neko je tolerantniji na alkohol pa ovo pravilo ne važi podjednako za sve, ali i to ima svoju granicu koju je vrlo lako preći, što se neprimetno dešava licu koje je konzument.
Alkoholna pića su različite boje, mirisa i ukusa, ali je mehanizam delovanja na organizam uvek isti jer je i osnova pića ista: etil-alkohol. Alkoholno piće je forma, a u suštini unosimo etanol ili etil-alkohol koji u početku izaziva nadražaj, a zatim paralizu nervnog sistema.
Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, 5-7 grama etil-alkohola po kilogramu telesne mase predstavljaju smrtonosnu dozu. Ako je konzument mladić ili devojka od 50kg - flaša vodke može da ih ubije. SZO je 1975. podvela alkohol pod narkotička sredstva.
Alkohol može delovati različito na različite osobe a neke od osobina su mu: razdražljivost, mučnina, glavobolja, vrtoglavica, otežan govor i ono što je najgore za vozače – usporenost. Alkohol deluje omamljujuće, tačnije dolazi do usporavanje svih naših funkcija i psihičkih i fizičkih, naši refleksi i razmišljanje postaju slabiji. Kada dospe u naš organizam, vrlo brzo se apsorbuje u našu krv. Zadržavanje u organizumu zavisi od količine unetog alkohola, telesne mase, starosnog doba itd.
Brzina reagovanja – koliko su usporena čula i refleksi
Alkohol značajno utiče na brzinu reagovanja, što je posebno bitno u rizičnim situacijama. Iako određena količina alkohola može kratkoročno izazvati efekat opuštenosti, nadolaska energije, hrabrosti, snage ili samopouzdanja, alkohol generalno usporava reakcije, reflekse, smanjuje koordinaciju i budnost. Kada konzumirate alkohol, on utiče na centralni nervni sistem, smanjujući brzinu kojom se signali šalju između mozga i tela. Veće količine značajno smanjuju sposobnost za brzu i preciznu reakciju. To je glavni razlog zašto je konzumacija alkohola zabranjena kada se vozi ili upravlja mašinama.
Nakon primećene opasnosti čovek reaguje u proseku između 0.75 i 1 sekunde, dok pijani vozač reaguje tek posle 2 ili više sekundi. U praksi ovo znači da kada naiđemo na situaciju u kojoj je potrebna brza reakcija i kočenje, prosečan vozač se pri brzini od 50km/h može zaustaviti za oko 27 metara, dok će vozaču pod dejstvom alkohola biti potrebno 40 i više metara!
Pored toga što sporije reaguje, pijani vozač znatno kasnije uočava samo stanje na putu i lošije procenjuje situacije. Primera radi, prosečan čovek saobraćajni znak može uočiti na 140 metara udaljenosti dok vozač pod uticajem alkohola na manje od 100. Kada ovome dodamo i zakasnelu reakciju, lošiju koordinaciju i preciznost, jasno vam je gde to vodi. Pored toga, oko se teže prilagođava na mrak a nije retko i da vozač vidi duplo.
Istraživanja pokazuju da alkohol negativno utiče i na sluh, te tako trezan čovek može čuti drugo vozilo, škripanje guma, sirenu … daleko pre nego vozač pod dejstvom alkohola. Noćna vožnja je još opasnija zbog mogućnosti da vozača dodatno zaslepe tuđa svetla, a noću su izraženiji zamor i pospanost.
Dozvoljena količina alkohola u krvi - alkotest
Dozvoljena količina alkohola u krvi u Republici Srbiji je 0,2 promila - do te granice se vozač ne sankcioniše, ukoliko nije sa probnom vozačkom dozvolom, profesionalni vozač ili vozač A kategorije. Kaznene odredbe i granične vrednosti su date u tabeli ispod.
Sa koliko popijenih pića vozač pokazuje prekomernu količinu alkohola na testu zavisi od individualne reakcije (metabolizma), koliko je vremena prošlo od konzumacije, do toga da li je konzumirao na prazan stomak ili tokom obroka, od pola, uzrasta, telesne mase i visine. Postoje i onlajn kalkulatori alkoholisanosti u koje se unose neki parametri, ali i kod istog čoveka razlika može biti drastična i od drugih faktora koje kalkulator ne može uzeti u obzir (metabolizam, pospanost, zagušljiv ili otvoren prostor, hrana, umor i slično).
Generalno se smatra da, ukoliko želite ostati trezni i voziti, dozvoljeno je da popijete maksimalno jedno malo pivo, čašu vina, čašicu rakije ili likera.
Gubitak kontrole pri konzumaciji alkohola je ogroman pa se često dešava da se popije više nego što smo planirali ili prvobitno hteli. I za ovo postoji naučno objašnjenje: alkohol blokira čeone delove mozga koji su odgovorni za samokritičnost i samokontrolu.
Koliko dugo se alkohol zadržava u organizmu
Rasprostranjeno je mišljenje da je nakon konzumiranja jednog pića potrebno sačekati oko 2h pre vožnje. Toliko je otprilike potrebno organizmu da otkloni alkohol. Nivo alkohola u krvi može se ugrubo prevesti u količinu pića, uz ponovnu ogradu da to u mnogome zavisi od nekoliko faktora (telesna masa, pol, starost i metabolizam).
1 pivo (5% alkohola) oko 1 do 2 sata. Za dva piva biće potrebno i do četiri sata.
1 čaša vina (12% alkohola) oko 1 do 1,5 sata, za dve će biti potrebno 2 do 3 sata.
1 čašica rakije (40% alkohola) oko 1 do 1,5 sata, za dve će biti potrebno 2 do 3 sata.
Ovde opet moramo skrenuti pažnju na drastičnu razliku koja postoji ukoliko se poredi konzimiranje alkohola uz obrok i na prazan stomak, kao i na metabolizam, starost, pol, masu i visinu vozača.
Ako pijemo na prazan stomak, dejstvo alkohola ćemo osetiti brže, alkohol će imati jači uticaj na mozak i duže će se zadržati u krvi.
Tokom vikenda se događa najviše saobraćajnih nezgoda u kojima je alkohol imao uticaja na uzrok, a među poginulima koji su u vreme nastanka nezgode upravljali vozilom, najviše je starijih i iskusnijih vozača, čak 80%! Iz gore navedenog možemo zaključiti i da preterano samopouzdanje može biti kontraproduktivno tako da je bolje sačekati duže ili još bolje pronaći alternativni prevoz. Čak i da se navedena ili druga količina alkohola najvećim delom izlučila iz organizma, opet i mala količina značajno utiče na sposobnost vožnje u narednim satima, čak i narednog dana.
Mamurluk i vožnja
Psihofizičko stanje pijanog čoveka narednog dana, npr. jutro nakon upotrebe alkohola, jeste slično stanju bolesnika nakon teškog trovanja. Brzina reakcija može biti umanjena i preko 50%! Znači, sedati za volan i narednog jutra može biti vrlo rizično, a policijski aparat možda i neće registrovati prisustvo alkohola u organizmu. Bez obzira što alkohola na testu nema, u stanju mamurluka rizik da napravite saobraćajnu nezgodu, da udarite u stub ili pešaka, praktično je jednak riziku u stanju alkoholnog pijanstva. Svaka četvrta saobraćajna nezgoda koja se dogodi nedeljom nastala je zbog alkohola, prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja.
Koji vozači ne smeju imati alkohola u krvi
Vozači sa probnom vozačkom dozvolom ne smeju imati alkohola u krvi, a takođe i
Vozači kategorija A1, A2, AM i A;
Vozač koji obavlja javni prevoz lica, odnosno stvari;
Vozač vozila registrovanog za prevoz više od osam lica, odnosno čija je najveća dozvoljena masa veća od 3500kg;
Vozač vozila kojim se prevoze opasne materije, odnosno vrši vanredni prevoz;
Instruktor vožnje;
Kandidat za vozača tokom praktične obuke i polaganje praktičnog dela vozačkog ispita;
Lice koje nadzire vozača sa probnom vozačkom dozvolom;
Ispitivač na praktičnog delu vozačkog ispita;
Vozač vozila sa pravom prvenstva prolaza i vozač vozila pod pratnjom.
Kazne za vožnju pod dejstvom alkohola
Pored svega navedenog, kombinacija alkohola i vožnje je i zakonski zabranjena a za nepoštovanje ove odredbe izriču se nimalo naivne kazne. U nastavku su novčane kazne, zaštitne mere i kazneni poeni za sve količine alkohola prema važećim kaznenim odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja:
Do 0.2 promila - samo za vozače A kategorije, profesionalne vozače (ne odnosi se na B kategoriju) i vozače sa probnom dozvolom
Novčana kazna: 10.000 din
Kazneni poeni: Nema kaznenih poena
Zaštitne mere: Isključenje 12 sati
Od 0.21 do 0.5 promila – umerena alkoholisanost
Novčana kazna: 10.000 din
Kazneni poeni: Nema kaznenih poena
Zaštitne mere: Isključenje 12 sati
Od 0.51 do 0.8 promila – srednja alkoholisanost
Novčana kazna: 10.000 – 20.000 din
Kazneni poeni: 6 kaznenih poena
Zaštitne mere: najmanje 4 meseca zabrane upravljanja (prvi put ide najmanji broj meseci a može ići do 12 meseci ako je vozač prekršaj ponavljao više puta)
Isključenje 24 časa
Od 0.81 do 1.2 promila – visoka alkoholisanost
Novčana kazna: 20.000 – 40.000 din. ili do 30 dana zatvora
Kazneni poeni: 8 kaznenih poena
Zaštitne mere: najmanje 4 meseca zabrane upravljanja (prvi put ide najmanji broj meseci a može ići do 12 meseci ako je vozač prekršaj ponavljao više puta)
Isključenje 24 časa
Od 1.21 do 1.6 promila – teška alkoholisanost
Novčana kazna: 100.000 – 120.000 din. ili 15 – 60 dana zatvora
Kazneni poeni: 9 kaznenih poena
Zaštitne mere: najmanje 8 meseci zabrane upravljanja (prvi put ide najmanji broj meseci a može ići do 12 meseci ako je vozač prekršaj ponavljao više puta)
obavezno privođenje i zadržavanje vozača do otrežnjenja a najviše 12 sati
isključivanje 24h
Od 1.61 do 2.0 promila – veoma teška alkoholisanost
Novčana kazna: 100.000 – 120.000 din. ili 15 – 60 dana zatvora
Kazneni poeni: 14 kaznenih poena
Zaštitne mere: najmanje 8 meseci zabrane upravljanja (prvi put ide najmanji broj meseci a može ići do 12 meseci ako je vozač prekršaj ponavljao više puta)
obavezno privođenje i zadržavanje vozača do otrežnjenja a najviše 12 sati
isključenje 24 sata
Od 2.1 i više promila – potpuna alkoholisanost
Novčana kazna: 120.000 – 140.000 din. ili 30 – 60 dana zatvora ili rad u javnom interesu 240 do 360 sati
Kazneni poeni: 15 kaznenih poena
Zaštitne mere: najmanje 9 meseci zabrane upravljanja (prvi put ide najmanji broj meseci a može ići do 12 meseci ako je vozač prekršaj ponavljao više puta)
obavezno privođenje i zadržavanje vozača do otrežnjenja a najviše 12 sati
isključenje 24 sata
Važno je napomenuti da se u slučaju izazivanja nezgode kazna povećava. Potpuna alkoholisanost (2.1 i više promila) karakteriše se još i kao „nasilnička vožnja“. Usled konzumacije alkohola dolazi bukvalno do razaranja ćelija mozga, a usled teže alkoholisanosti čovek može doći u stanje koje bi se moglo uporediti sa traumatskim delovanjem, kao posle nokauta.
Vožnja za vreme isključenja za sobom nosi kao posledicu isključenje, zabranu upravljanja najmanje 8 meseci, novčanu kaznu od 100000-120000 ili zatvor od najmanje 15 dana, uz 14 kaznenih poena.
Ako vozač odbije alkotest, posledice su slične kao kod potpune alkoholisanosti: zadržavanje do 12h, isključenje 24h i zabrana upravljanja minimalno 9 meseci uz novčanu kaznu od 100000-120000 din. ili zatvor od najmanje 15 dana i 14 kaznenih poena.
Vozač može da zahteva analizu alkohola na drugi način (krv, urin…), ali jedino ako osporava prethodno dobijene rezultate na alkotestu.
Crna statistika – alkohol i saobraćajne nezgode
Jedan od vodećih uzročnika saobraćajnih nezgoda širom sveta, pa tako i kod nas, jeste alkohol. Direktan krivac za mnoge tragične ishode, fatalne povrede, traume...
Prema podacima ABS-a svaki sedmi nastradali vozač u saobraćajnoj nezgodi je bio pod uticajem alkohola. Podatak koji je alarmantan sam po sebi ali tu treba dodati i da takva lica usmrte i svoje saputnike kao i druge učesnike u saobraćaju. Tako da je realan procenat nastradalih zbog alkohola mnogo veći.
Pored tragedije gubitka ljudskog života, dolazi i do velike ekonomske štete. Kako materijalne na samim vozilima tako i kroz gubitak života radno sposobnog čoveka koji treba da radi i privređuje, podiže porodicu, plaća poreze itd. Zbog toga države uvode razne mere prevencije i represije u cilju smanjenja broja alkoholisanih vozača. U našoj zemlji je dobar primer apel i kampanja ABSa pod nazivom U kola bez alkohola.
Procenat verovatnoće da vozač bude testiran na alkohol u Evropskoj uniji je 17%, dok su u Srbiji šanse za alko-test 27%.
Pored učestalijih kontrola kod nas, mi opet imamo veći prosek alkoholisanih vozača od zemalja EU sa mnogo manjom kontrolom. Ipak treba naglasiti da ovaj problem nije izražen samo kod nas. Zemlje u kojima je značajan procenat saobraćajnih nezgoda povezanih sa alkoholom su i Francuska i Južna Afrika, dok Sjedinjene Američke Države imaju čak 31% nezgoda sa smrtnim ishodom koje su povezane sa alkoholom, a Kanada i više od toga - 34%!
Umesto zaključka
Šezdesetih godina XX veka američki naučnik dr Olds otkrio je postojanje „centra za zadovoljstvo‘‘. Kada pijemo alkoholna pića, alkohol stimuliše taj centar za zadovoljstvo i izaziva naglo otpuštanje dopamina koji izaziva osećanje radosti i sreće. U treznom stanju, dopamin se otpušta umereno, ali kad popijemo, dobijamo veću količinu odmah, lako i bez napora. Preko 60% vozača koji su u vreme nastanka nezgode upravljali vozilom pod dejstvom alkohola putovalo je u svrhe ''zabave'', a među takvim vozačima je procentualno najviše muškaraca (92%). Da se naše zabave ne bi završavale tragično na ovaj ili onaj način, važno je da izbegavamo alkoholna pića za vreme i pre vožnje. Iz svega navedenog vidimo da je vožnja u treznom stanju ključna za bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
Želimo vam srećan put i bezbednu vožnju!
Povezani članci:
