Odmah posle vremena provedenog na poslu i na spavanju, većini vožnja automobila oduzima značajan deo dana u svakodnevnom životu, posebno u urbanim sredinama. Ipak, samo sedanje za volan nosi sa sobom određenu dozu rizika. Pisali smo o ponašanju u slučaju saobraćajne nezgode, ali svi bismo želeli da izbegnemo nezgode ako je ikako moguće. Početkom letnje sezone godišnjih odmora ova tema postaje još aktuelnija, jer godišnji odmori najčešće podrazumevaju i višečasovnu vožnju, a povećan broj vozila na putevima vodi i povećanju broja saobraćajnih nezgoda, pa u nastavku donosimo neke korisne savete kako možemo smanjiti rizik od saobraćajne nezgode i povećati svoju i opštu bezbednost u saobraćaju na putevima.
Poštujte ograničenja brzine, saobraćajne znake i ostale saobraćajne propise
Zvuči kao neko opšte mesto koje svi već znamo, ali i dalje vožnja neprilagođenom brzinom ostaje uzročnik svakog drugog smrtnog ishoda u saobraćajnim nezgodama. Moramo istaći ono što i predstavnici saobraćajne policije naglašavaju u gotovo svakom radijskom ili televizijskom uključenju: poštujte propise i prilagodite vožnju uslovima na putu. U praksi to znači prilagodite vožnju vremenskim uslovima, trenutnoj vidljivosti, stanju površine samog puta, brzini ostalih učesnika u saobraćaju i tome slično.
Održavajte potrebno odstojanje
Vozač mora da drži bezbedno odstojanje od vozila koje se kreće ispred njega tako da može blagovremeno da uspori ili se zaustavi, ako vozilo ispred njega uspori ili se zaustavi. Dovoljnom se smatra ona udaljenost u kojoj možete bezbedno da zaustavite vaše vozilo, a da ne ugrozite ostale učesnike u saobraćaju. Odstojanje varira u odnosu na gustinu saobraćaja na putu i brzinu ostalih vozila, na stanje i vrstu samog puta, vremenske prilike, vrstu vozila i slično. U normalnim uslovima saobraćaja, preporučuje se da odstojanje u metrima bude otprilike kao brzina kretanja podeljena sa dva: ako vozite 80km/h, preporučeno je da odstojanje bude 40m do vozila ispred vas. Nekome ovo rastojanje može izgledati preterano, ali treba uzeti u obzir zaustavni put koje vaše vozilo pređe dok se ne zaustavi, što je veoma bitno u nepredviđenim situacijama kada treba hitno odreagovati. U obzir treba uzeti vreme reakcije vozača, silu kočenja, zaustavni put i stanje podloge. Treba nam približno jedna sekunda da kao vozači shvatimo da je potrebno naglo zakočiti i da pritisnemo papučicu kočnice. Nemački auto-moto klub je vršio merenja i izašao sa rezultatima da se interval reakcije kreće od 0,8 do 1,2 sekunde, dok neki drugi izvori navode interval od 1,5 sekundi. Svakako je ovaj period individualan, varira od vozača do vozača i od situacije do situacije. Treba uzeti u obzir i period dok se kočnice u potpunosti ne aktiviraju, a to je dodatnih oko 0,2 sekunde, tako da, primera radi, ukupan zaustavni put pri brzini od 50 km/h, u slučaju naglog i energičnog kočenja, iznosi čak 27,5 metara. Ovo je tako u teoriji i treba uzeti sa rezervom jer u praksi bi rezultati zavisili od mnogo faktora, a u slučaju blažeg stiskanja papučice zaustavni put bi bio i znatno duži.
Zaustavni put se ne povećava za duplo u slučaju da vozite dva puta brže, nego više od toga. Ako vozite 100km/h, zaustavni put nije kao onaj kad vozite 50km/h pa puta dva, nego iznosi približno 100m i to u slučaju naglog kočenja.
Ne treba brkati zaustavni put sa testova automobila sa realnim uslovima i ukupnim zaustavnim putevima. Možda baš vašem modelu automobila kočnice „grizu” i zaustavljaju vozilo za 30ak metara u užem, tehničkom smislu, ali kada uzmemo u obzir stanje na putu i vreme potrebno za reakciju vozača, dolazimo do znatno dužih ukupnih zaustavnih puteva, i to od 90 do 110m pri brzini od 100km/h.
Pravilo „tri sekunde” u vožnji značajno smanjuje rizike od nezgode
Druga metoda kojom možete odokativno izračunati potrebno odstojanje jeste pravilo „tri sekunde”. Izaberite neku nepomičnu tačku (znak, bandera, drvo) i počnite brojati kada vozilo ispred vas prođe pored te tačke. Ako je vi dostignete za tri sekunde - na bezbednoj ste razdaljini. U susednoj Hrvatskoj je uvedena zakonska obaveza održavanja razmaka na auto-putevima po pravilu od „tri sekunde”. U Švajcarskoj je ovo na snazi već 20ak godina, a po kišnom vremenu je poželjno povećati čak i na 4 sekunde za putničke automobile. Pri većim brzinama, na auto-putevima, ovo pravilo pomaže da se izbegnu nezgode, a posebno lančani sudari. Ipak, u uslovima gušćeg saobraćaja vozila bi počela da vas obilaze i ubacuju se ispred vas, pa treba naći neku sredinu – da se prilagodite brzini ostalih učesnika u saobraćaju a da ipak održavate i potrebno odstojanje. Nikako se ne treba „nabijati“ uz vozilo ispred, što mnogi uz ablendovanje koriste kao signal vozaču ispred da se pomeri radi preticanja.
Izbegavajte sve što vas ometa dok vozite – svedite upotrebu mobilnog telefona na minimum
Izbegavajte one stvari koje vam ometaju koncentraciju u toku vožnje. Najbolji primer je mobilni telefon. Korišćenje telefona, npr. čitanje/pisanje poruka ili razgovaranje, povećavaju rizik od nezgode čak četiri puta, prema nekim istraživanjima. Čak i telefonski razgovor u autu, koji jeste legalan kada se obavlja bez angažovanja ruku za vreme vožnje (hands free), ponekad za temu ima vrlo ozbiljne stvari pa zahteva našu punu pažnju, što značajno umanjuje pažnju koju smo dužni posvetiti saobraćaju dok vozimo. Vozačima sa probnom vozačkom dozvolom nije dozvoljeno telefoniranje u vožnji, čak i kada koriste hands free.
Isplanirajte rutu do odredišta kako bi vam putovanje bilo jednostavnije i kako orijentacija i pokušaji pronalaženja najboljeg puta ne bi loše uticali na vašu koncentraciju. Izbegavajte da jedete i pijete dok vozite, da menjate muzičke diskove ili radio stanice i generalno sve druge aktivnosti koje vas ometaju dok vozite.
Pokušajte predvideti akcije ostalih vozača
Da biste bili spremniji za brzu reakciju, u slučaju potencijalne opasnosti, poželjno je da pratite i ostale učesnike u saobraćaju kako biste mogli uočiti njihove namere i akcije.
Redovno održavajte vaše vozilo
Pored redovnog godišnjeg tehničkog pregleda, poželjno je da redovno posećujete i majstora, a ne samo kada se nešto pokvari. Redovan godišnji servis u kojem će biti izvršene i provere (kočnica, svetala i drugih delova) se preporučuje za sva vozila, a za starija vozila i češće od jednom godišnje. Ipak, ovo značajno varira u odnosu na pređenu kilometražu i uslove eksploatacije, tako da podatke o servisnim intervalima potražite u dokumentaciji vozila ili u konsultaciji sa servisom. Pre dužeg puta proverite nivoe tečnosti u vozilu (ulje, rashladnu tečnost), pritisak u gumama i svetlosnu signalizaciju.
Koristite svetlosnu signalizaciju
Koristite svetlosnu signalizaciju (migavce) kako biste izbegli nesporazume i blagovremeno obavestili ostale učesnike u saobraćaju o svojim namerama, bilo da se zaustavljate, skrećete, vozite unazad, stojite kako bi putnici izašli ili se nalazite poslednji u koloni vozila van naseljenog mesta.
Nemojte voziti ako osetite da niste u stanju da vozite bezbedno
Bilo da je u pitanju umor koji vas savladava, neko iznenadno pogoršanje zdravstvenog stanja, korišćenje lekova koji umanjuju vozačke sposobnosti, uticaj alkohola ili droga – nemojte dalje voziti. Bolje je odložiti malo put ili pronaći alternativni prevoz, nego dovesti u opasnost i sebe i druge. Pravite pauze da odmorite ako se osećate umorno ili pospano. Savetuje se da napravite pauzu na svakih dva sata da provetrite vozilo i malo prošetate. Mala šetnja i istezanje mogu otkloniti simptome fizičkog i mentalnog zamora, a utiče da vi i putnici izbegnete ukočenost od dugog sedenja. Umor je uzročnik svake treće nezgode na putu.
Vežite pojaseve i koristite pravilno postavljena auto-sedišta kada prevozite decu
U slučaju da do nezgode ipak dođe, upotreba sigurnosnih pojaseva za vozače i putnike na prednjim sedištima smanjuje rizik od smrtnog ishoda za gotovo 50%, dok za putnike na zadnjim sedištima taj procenat u pojedinim delovima sveta iznosi i do 75%, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Dečije sedište treba da bude atestirano i odgovarajuće veličine tako da odgovara uzrastu, težini i visini deteta.
Budite strpljivi i razumite ostale vozače
Ako negde žurimo, doživljavamo kao „problem“ ako naiđemo na neko baš sporo vozilo, na primer motokultivator, bicikl ili traktor, ali imajmo na umu da u saobraćaju ne učestvuju samo automobili, nego i ostala vozila, biciklisti, pešaci… i da su i oni na putu legalno, poštujući propise. Put, dakle, pripada svima i ostali nisu tu da usporavaju saobraćaj, nego takođe idu svojim putem, verovatno sa sličnim privatnim ili poslovnim obavezama kao i mi. Vozeći strpljivo i sporije takođe možemo stići na odredište, a rizikujući i brzajući povećavamo šansu da izazovemo udes.
Ukoliko bi se slučajno sudarili sa nekim pešakom na ulici ili u tržnom centru, verovatno bismo se svi mahinalno izvinili jedan drugom ne razmišljajući o tome ko je kriv, dok sedeći za volanom, sakriveni iza vetrobranskog stakla i limarije automobila, dozvoljavamo sebi da nas tako „anonimne“ olako obuzme bes zbog tuđe ili naše greške, pa da se ponašamo potpuno drugačije, nekulturno i neprikladno. Mnoge saobraćajne nezgode izazivaju nervozni vozači koji posebno žure da stignu na odredište. Ukoliko budete učesnik nezgode, ma kako mali udes da je u pitanju, izgubićete još više vremena, sredstava za popravku a doživećete i nepotrebni stres, ako ne i nešto ozbiljnije. Vozite strpljivo i imajte na umu da je najvažnije bezbedno stići na odredište. Ukoliko budete predusretljivi i smireni u saobraćaju, podižete nivo opšte saobraćajne kulture i stižete na odredište bolje raspoloženi.
Povezani članci:
