U Srbiji je prošle godine povređeno oko 1400 biciklista, a poginulo ih je 46. U odnosu na 2022. godinu, došlo je do povećanja smrtnih slučajeva za čak 24%!

Na ove poražavajuće činjenice su reagovale biciklističke inicijative i udruženja, kao i Agencija za bezbednost saobraćaja. Čitajući saopštenja i razne komentare ispod takvih i sličnih vesti, stiče se utisak da su učesnici u saobraćaju smrtno zavađene strane koje samo kod drugih grupa – a ne onih kojima sami pripadaju – uočavaju greške, nepoštovanje propisa i bahatost. Svi mi, bilo da smo biciklisti, pešaci, vozači automobila, trotineta ili motora, očekujemo od drugih da se menjaju i prilagođavaju, da gradski i republički organi poboljšavaju strategije i putnu infrastrukturu, ali prečesto ne vidimo sebe i svoje istomišljenike kada nešto pogreše. Ovaj članak je pokušaj da se neke nedoumice razjasne, da se podsetimo prava i obaveza, da navedemo primere dobre prakse, kao i one sudske, te da pokušamo preventivno delovati da što manje dolazi do nezgoda sa povredama ili smrtnim ishodom.

Postoji trend povećanja korišćenja bicikla kao prevoznog sredstva, a takvu urbanu mobilnost podstiču i neki gradski i republički organi. Takođe, biciklisti spadaju u ranjive grupe u saobraćaju, uz pešake, a posebno decu, majke sa malom decom i osobe sa invaliditetom, tako da temu o bezbednijoj vožnji započinjemo biciklistima i to upravo sada, kada ih je mnogo više na putevima.

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima definiše bicikl kao vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača (odnosno putnika) koja se pomoću pedala ili ručica prenosi na točak, odnosno točkove. Za upravljanje biciklom nam ne treba vozačka dozvola ni polaganje ispita o poznavanju saobraćajnih propisa. Bicikl je lako dostupno prevozno sredstvo svim društvenim slojevima, uključujući i decu. Često odrasli iz raznih razloga ponovo sedaju na bicikl nakon duže pauze koju su napravili u vožnji bicikla još od perioda detinjstva. Mnogi ih koriste prvenstveno zbog rekreacije, održavanja fizičke kondicije i boljeg zdravlja, uz usputne finansijske uštede i izbegavanje stresa kojeg sobom nose potrage za parking mestom i saobraćajne gužve. Kod drugih je stalno povećanje troškova registracije, goriva i održavanja automobila i motora generalno doprinelo da se opredele za češću vožnju biciklom do odredišta, posebno ako ima poboljšanja biciklističke infrastrukture u okolini. Koji god da je razlog što vi vozite bicikl, vredi se podsetiti kako da vozite na pravilan i bezbedan način. Isto tako, ako ste vozač automobila, nastavite sa čitanjem kako bi razrešili neke nedoumice po pitanju prava prvenstva prolaza i o kretanju biciklista generalno.

OBAVEZE BICIKLISTA U SAOBRAĆAJU
Kretanje po kolovozu, biciklističkim stazama i trakama

Za vožnju bicikla su predviđene prvenstveno biciklističke staze i biciklističke trake. Gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi i kolovoz ali u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza. Na kolovozu se biciklista može prestrojiti i koristiti deonicu dalju od 1m od ivice prilikom obilaženja ili preticanja, kao i ispred raskrsnice ili drugog mesta na kome bicikl skreće ulevo. Prilikom vožnje po kolovozu izbegavajte deonicu uz sam ivičnjak, gde se najčešće naleze oštećenja puta i slivnici, kanalizacioni otvori i poklopci, grubi kolotrazi i otpad. Ukoliko se malo više udaljite od ivice - ali i dalje na bezbedno i dozvoljeno rastojanje od ivičnjaka - bićete uočljiviji za ostale vozače.

Postoji razlika između biciklističke trake i biciklističke staze. Traka za bicikle se nalazi uz ivicu kolovoza, dok je biciklistička staza fizički odvojena od kolovoza. Biciklistička traka je najčešće obeležena, mada i ne mora da ima iscrtanu horizontalnu signalizaciju:

Prilikom skretanja biciklista je dužan da ostalim učesnicima u saobraćaju najavi svoju nameru rukom - signalizirajući rukom ka onoj strani na koju namerava da skrene.

Bicisklisti su dužni da, ako postoji, koriste biciklističku stazu. Ona je fizički odvojena od kolovoza i takođe se razlikuje od trotoara. Na biciklističkim stazama za saobraćaj u oba smera, vozač bicikla mora da se kreće desnom stranom u smeru kretanja vozila. Druga opcija u putnoj infrastrukturi jeste biciklistička traka, ali traka ne može biti dvosmerna.

Još jedna mogućnost je pešačko-biciklistička staza po kojoj se kreću, kao što iz samog naziva vidimo, i pešaci i biciklisti. Znak za mešovitu pešačko-biciklističku stazu sadrži pešake i bicikl jedne iznad drugog. Treba ga razlikovati od sličnog znaka u kojem su ipak odvojene pešačke i biciklističke staze, pešake od bicikla (prikazane sa leve i desne strane) ovaj znak razdvaja linijom.

Prilikom kretanja bicikla po pešačko-biciklističkoj stazi (znak desno), vozač bicikla ne sme da se kreće brzinom većom od 10 km/h i dužan je da postupa sa naročitom opreznošću prema pešacima, tako da ne ometa kretanje, odnosno ne ugrožava bezbednost pešaka.

Kretanje biciklista u grupi
Ako se dva ili više vozača bicikala kreću u grupi, dužni su da se kreću jedan za drugim.

Pešak koji gura bicikl mora se kretati uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja.

Da sumiramo: Bicikl sme da se vozi po biciklističkim stazama, trakama, pešačko-biciklističkim stazama i po kolovozu kada ih nema. O dodatnim ograničenjima koja važe za decu biće reči u nastavku.

ZABRANE

Biciklistima je zabranjeno kretanje autoputem i motoputem, kao i na pešačkoj stazi, pešačkoj zoni i trgovima.

U članu 90 Zakona o bezbednosti saobraćaja postoji niz zabrana pa tako vozač bicikla ne sme da:
1) ispušta upravljač iz ruku,
2) sklanja noge sa pedala, odnosno oslonca za noge, osim u slučaju oslanjanja kada vozilo nije u pokretu,
3) da se pridržava za drugo vozilo,
4) vodi, vuče ili potiskuje druga vozila, odnosno životinje, osim da vuče priključno vozilo,
5) dopusti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili potiskivano,
6) prevozi predmete koji mogu da ga ometaju tokom upravljanja,
7) upotrebljava na oba uva slušalice za audio uređaje.
Što se tiče alkohola i vožnje bicikla, upravljanje je zabranjeno pod dejstvom alkohola, što podrazumeva sadržaj alkohola u krvi veći od 0,20 mg/ml. O odredbama Zakona o vozaču bicikla i alkoholu bi se dalo diskutovati (nije eksplicitno navedena zabrana), ali u praksi se takvi vozači kažnjavaju. Naslovi u novinama često spomenu neku nezgodu u kojoj je učestvovao pijani biciklista, tako da vožnja u alkoholisanom stanju definitivno nije prisutna samo kod vozača motornih vozila. Vozač bicikla, takođe, ne sme da prevozi drugo lice koje je pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci zbog kojih ne može upravljati svojim postupcima.

Sa druge strane, vozači automobila imaju sledeće zabrane u vezi sa biciklistima:
Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo
- na pešačkom prelazu i na prelazu biciklističke staze preko kolovoza kao i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od tih prelaza (sa izuzetkom jednosmernih ulica)
- na biciklističkoj stazi, odnosno traci,
- na pešačko-biciklističkoj stazi.

Pored ovih zabrana, koje ste verovatno znali i koje su logične, treba reći nešto i o tome šta treba da radi vozač motornog vozila kada naiđe na biciklistu na putu. Prvo što treba razumeti je da biciklista nije tu ilegalno, nego po zakonu i da svi delimo taj zajednički prostor i saobraćamo u želji da bezbedno stignemo na planirano odredište. Kada naiđete na biciklistu, malo usporite i izvršite preticanje. Gledajte da vaše vozilo bude na 1 ili 1,5m od bicikliste kada ga obilazite.

Ukoliko naiđete na biciklistu, a imate i vozila koja dolaze iz suprotnog smera, malo usporite i sačekajte priliku u kojoj možete bezbedno izvršiti preticanje bicikla.

Biciklista ne krši propise kada vozi ispred vas, a dalje od 1m od ivice kolovoza, u slučaju kada skreće u levo. Treba samo da usporite i sačekate da se biciklista prestroji i skrene.

Kada zaustavljate ili parkirate vozilo na putu, prilikom izlaska iz vozila pogledajte u retrovizor kako ne biste vratima udarili u nadolazećeg biciklistu.

PRVENSTVO PROLAZA
Kada bicikl ima, a kada nema prednost

Kada su u pitanju raskrsnice i pešački prelazi, dolazi do velikih nesporazuma koji se nekad završe i nezgodom. Biciklisti često misle kako oni imaju prednost na isti način na koji prednost imaju i pešaci, ali istina je sasvim drugačija.

Kada vozimo neko motorno vozilo i idemo pravo, ukoliko naiđemo na pešački prelaz i pešaka koji ga prelazi ili pokušava da pređe put, moramo se zaustaviti i ustupiti prvenstvo prolaza. Međutim, isto ne važi za bicikliste koji pokušavaju da pređu put!

Samo u slučaju kada vozač automobila pri skretanju preseca biciklističku stazu, odnosno traku, dužan je da propusti bicikliste koji se kreću stazom, odnosno trakom. Inače, u sudskoj praksi je čest slučaj da vozač automobila bude okrivljen ako dođe do nezgode na pešačkom prelazu (ili na traci uz pešački prelaz), bez obzira što je biciklista dužan da stane i proveri da li nailazi motorno vozilo.

Ukoliko vozač siđe sa bicikla i gura bicikl pored sebe ima pravo da pređe preko pešačkog prelaza u svojstvu pešaka i tada je on, kao i svaki drugi pešak, u prednosti u odnosu na motorna vozila. Ovo je regulisano na taj način iz razloga što se bicikli kreću većom brzinom od pešaka i često ih nije moguće uočiti na isti način kao i pešake.

Na semaforu je situacija jednostavnija - kada je zeleno, biciklisti prelaze put i imaju prednost.

U svakom slučaju, vozač koji se približava raskrsnici dužan je da prilagodi vožnju uslovima saobraćaja na raskrsnici, a naročito da vozi brzinom pri kojoj može da se zaustavi i propusti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza. Većina vozača automobila nije dovoljno navikla na bicikliste, pa i ne obraćaju dovoljno pažnje na onaj deo vidnog polja odakle mogu da se pojave. Nije u pitanju samo nemar ili nedovoljna pažnja, već i ograničenja ljudskog oka i činjenica da su biciklisti najčešće manje uočljivi od pešaka. Kad god je moguće, ostvarite očima kontakt sa drugim vozačem, kako biste bili sigurni da vas je uočio. Dodatno prilagodite brzinu u kišnim uslovima, jer su zaustavni putevi pri kočenju po vlažnoj podlozi značajno duži.

Ograničenja brzine za bicikliste

Postoje različita ograničenja brzine u zavisnosti od toga po kom delu puta se krećete:

Vožnja biciklističkom stazom ograničena je na 35 km/h.

Brzina vožnje biciklističkom trakom ograničena je generalnim ograničenjem brzine na putu.

Što se tiče pešačko-biciklističke staze, ograničenje se postavlja na 10 km/h i navodi se kako je biciklista dužan da bude naročito obazriv i da ne ugrožava pešake, drugim rečima da se prilagodi kretanju i broju pešaka.

Na trotoarima nije dozvoljeno voziti bicikl.

Iako se izrazi biciklistička staza i traka koriste i kao sinonimi, postoje jasne razlike i odvojena pravila, a jedno od njih je i ovo koje se odnosi na ograničenja brzine.

DECA – BICIKLISTI U SAOBRAĆAJU
Starosne granice za vožnju bicikla

Dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnim putevima.

Izuzetno, u pešačkoj zoni, zoni usporenog saobraćaja, zoni "30", zoni škole i nekategorisanom putu, biciklom može upravljati i dete sa navršenih devet godina.

U pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja, biciklom može da upravlja i dete mlađe od devet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina. – Član 88, Zakon o bezbednosti saobraćaja

U Članu 118 ZoBS-a stoji da se deca mogu prevoziti na biciklu ako postoje posebno ugrađena sedišta koja su prilagođena veličini deteta i čvrsto učvršćena. Osoba mlađa od 18 godina ne sme prevoziti decu, a Zakon nije predvideo prevoz dece u biciklističkoj prikolici, već je to čak zabranio članom 92.

Verovatno se svako od nas seća trenutka kada smo ovladali vožnjom bicikla. Takvi trenuci zadovoljstva, uspeha i slobode se ne mogu zaboraviti. Za to postoji i naučno objašnjenje – kada dete nauči da vozi bicikl bude radosno, u njegovom telu se luči endorfin i dopamin, a to nisu samo hormoni sreće već i hormoni pamćenja, tvdi neuroendokrinolog Ranko Rajović. Pomoći detetu da nauči voziti bicikl poželjno je i pre 7 godine, naravno, ali treba obratiti pažnju gde će dete voziti bicikl dok još malo ne poraste i da je uvek u pratnji osobe starije od 16 godina.

Do sedme godine u saobraćaju na putu roditelji voze dete, izuzetak su pešačka zona i zona usporenog saobraćaja gde i mlađe dete sme da vozi bicikl. Dete starije od sedam godina, a dok ne napuni 12 godina, najbolje je da saobraća na biciklu u pratnji roditelja i to tako da dete ide napred, a roditelj iza njega dok vozi bicikl. Podsećamo, u pešačkoj zoni i zoni usporenog saobraćaja, biciklom može da upravlja i dete mlađe od devet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina. Ako dete učini prekršaj propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima, kazniće se novčanom kaznom propisanom za učinjeni prekršaj roditelj, usvojilac, odnosno staralac deteta, kao da je sam učinio prekršaj, ukoliko je prekršaj učinjen zbog propuštanja dužnog nadzora.

Šta je zona usporenog saobraćaja?
Zona usporenog saobraćaja vozila je deo puta, ulice ili deo naselja u kome kolovoz koriste pešaci i vozila. Vozač je obavezan da se u zoni usporenog saobraćaja kreće tako da ne ometa kretanje pešaka i biciklista, brzinom kretanja pešaka, a najviše 10 km/h. Zona usporenog saobraćaja mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom.

Šta predstavlja zona škole?
Zona škole je deo puta ili ulice koja se nalazi u neposrednoj blizini škole, i kao takva obeležena je odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom. Brzina kretanja vozila u zoni škole u naselju je ograničena do 30 km/h, a van naselja do 50 km/h, i to u vremenu od 7 do 21 sat, osim ako saobraćajnim znakom vreme zabrane nije drugačije određeno.

Oprema za bicikliste

Pri kretanju noću i u uslovima slabije vidljivosti (magla, kiša, svitanje, sumrak) bicikl mora biti osvetljen na način da ima jedno belo svetlo napred i jedno crveno na zadnjoj strani. Za nepoštovanje ovih propisa predviđena je kazna od 3000 din. u uslovima gde postoji ulično osvetljenje, a u ostalim slučajevima od 10000 do 20000 dinara.

Kaciga nije obavezna. Biciklisti koji ih ne nose ističu da kacige za bicikliste nisu ni približno jake kao one za motocikle, a mnogi ne vide ni potrebu da je nose. Sa druge strane, nadležni organi i druga grupa biciklista apeluju da se kaciga ipak nosi, pogotovo da deca uvek imaju zakopčanu kacigu na glavi. U svakom slučaju, kaciga definitivno smanjuje rizik od ogrebotina i povreda glave tako da vozaču može samo koristiti, a u nekim slučajevima spasiti i život. U Srbiji se biciklističke kacige najviše nose u Beogradu.

„Mačije oči“ (katadiopteri) na točkovima navode se kao obavezna oprema u podzakonskom aktu i to na sledeći način: „Na bočnim stranicama prednjeg i zadnjeg točka bicikla moraju biti izvedena reflektujuća tela koja reflektuju svetlost bele ili žute boje.“
– Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima

Prema istom pravilniku, kočnice na biciklima moraju biti ugrađene i izvedene za svaki točak u skladu sa tehničkim uslovima.

Što se tiče svetlodbojnog prsluka, on je obavezan samo u slučaju kada stojimo ili guramo bicikl na kolovozu. Ipak, dobro je imati neke dodatne svetloodbojne detalje kakvih najčešće ima na biciklističkoj odeći, ili dodatno svetlo na kacigi. Elastična traka oko noge može poboljšati vidljivost bicikliste u uslovima slabije vidljivosti i tokom noći, a dodatno i sprečiti prljanje odeće od lanca. Upravo se u uslovima smanjene vidljivosti i noću događa više saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i skoro trećina saobraćajnih nezgoda sa teško povređenim licima, tako da sve što doprinosi boljoj vidljivosti treba uzeti u obzir. U najvećem broju slučajeva (65%) biciklisti poginu tako što ih vozilo ''sustigne'' jer ih vozač nije uočio na vreme.

U obaveznu opremu spadaju i uređaji za davanje zvučnih signala - zvonce ili sirena. Vodite računa kada i kako ih upotrebljavate jer reakcije onih kojima signalizirate mogu biti nepredvidive – da poskoče kad očekujete da zastanu ili da se vrate unazad kada očekujete da se brže sklone sa biciklističke staze ka napred. Pri susretu sa pešacima i ostalim učesnicima u saobraćaju, posebno kad prolazite pored autobuskog stajališta ili raskrsnice, poželjno je smanjiti brzinu na do 10km/h kako biste mogli blagovremeno odreagovati i na neočekivane situacije na putu.

Svetla u različitim režimima rada – trepćuća svetla – nisu propisana Zakonom o bezbednosti saobraćaja, već samo obična svetla, belo napred – crveno pozadi. Dok crvena trepćuća svetla pozadi mogu dodatno privući pažnju ostalim učesnicima u saobraćaju, trepćuća svetla napred nisu preporučljiva jer mogu prouzrokovati da vas ostali učesnici sa kojima se suočavate ne uoče na vreme jer nemate konstantno osvetljenje.

Rukavice omogućavaju da dlanovi ne klize sa bicikla usled znojenja, a pomažu i da se u toku vožnje smanji pritisak na dlanove i spreči nastanak žuljeva. U hladnijem periodu pomažu da vam bude ugodno i toplo rukama, a u slučaju pada će zaštititi dlanove od povreda.

Naočare će zaštiti oči od preteranog zračenja, insekata, prašine i vetra. Posebno ih preporučujemo onima koji pate od alergija, jer će nošenjem naočara značajno smanjiti količinu alergena koji dospeva do oka.

Pri vožnji bicikla jako je važna hidratacija pre, tokom i nakon vožnje. Preporučljivo je da imate sa sobom flašicu vode (ili bidon), ako ne svaki put, a onda bar u letnjem periodu.

Razlozi za vožnju bicikla

Broj saobraćajnih nezgoda u kojima učestvuju biciklisti ne deluje ni malo stimulativno, kao ni rizične situacije u kojima se biciklisti često nađu vozeći po kolovozu, ali i po trakama i stazama. Kvalitet putne infrastrukture značajno varira od grada do grada, ali najčešće nije na visokom nivou. Sa druge strane, ipak je mnogo više benefita koje sobom donosi vožnja bicikla pa ćemo iskoristiti priliku da navedemo neke od njih: vožnja bicikla značajno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti, dijabetesa, raka, visokog krvnog pritiska, doprinosi mlađem izgledu - biološki podmlađuje i obezbeđuje dublji san. Vozači bicikala imaju bolji rad creva, vožnjom podstiču rad mozga, poboljšavaju imunitet i seksualni život. Vožnja značajno utiče i na metalno zdravlje jer podstiče oslobađanje hemijskih supstanci u mozgu koje poboljšavaju raspoloženje i smanjuju osećaj tuge. Benefiti po okolinu su takođe evidentni, bicikliranjem se smanjuje zagađenost, gužva u saobraćaju, najverovatnije ćete naći najbolji parking, a možda stignete i brže na odredište, u poređenju sa automobilom ili gradskim prevozom. Vožnja bicikla deluje antidepresivno, smanjuje stres i jača samopoštovanje.